Mimohod
Marcelo
Popularity · Low
Listen
YouTube
0:00 / 0:00
Loading YouTube player...
Lyrics offset
Synced
Lyrics
Bio je običan dan, ja otišao van, obišao grad
Pazario stripove i pivkanicu, ko car.
Klopno pljeku, video bilbord sa Džekom iz "Losta"
I dok sam čeko da Trola dođe, piva zvekno sam pola.
O da, dan je bezvezan i divan, svest ko usporeni snimak
Nek se stvarnost kotrlja...
Ali tada, ko zna zašto, videh bus, koji baš tom stranom
Na koju gledam prođe časkom
Al dovoljno da vidim lice... i da vreme stane.
Samo pogled, sudaren s mojim, raspuče se
Pažnja kriknu, iz pogleda iscureše žmarci
Zubima za kičmu, pijucima za dušu - čista sabotaža nirvane.
Piljeći nemo ka busu, kažem vremenu da stane.
Samo pogled, zar ne? To me prenu na tren.
Nekuda krenula svest, samo slučajnost, to je sve.
Samo lice na staklu busa, oči u prolazu.
Ja uvek rasejan, ne znam ni šta mi bi da zveram tu.
Al eto, ima lica što ulube lobanju, pa se pitaš ko li su?
Slično kao kad boli zub, a ti jezikom čačkaš
Ne mož da se maneš, mada smeta.
Vrag bi znao šta nas tera da čačkamo bolna mesta.
Ko su svi ti ljudi, što ih u prolazu srećemo?
Glupi pogled. I ništa više znati nećemo.
Al, odjednom, neka seta seti te na svrhu svega
Svi smo mi hladni, ko fol, jebo romanse iz poema!
Al ova kora tu gore je zbog kamuflaže i fore
Tamo ispod vapiš ipak da srodne duše postoje.
Da joj s licem psiha priznaš da ne vidiš druge žene
Da će se desiti kraj tebe - ako ona ne bude kraj tebe.
Onako s dečačkom patetikom, čisto naivno i smešno čak!
Ko da je za tri dana zvezda pad i sveta smak!
Onako kako priznajemo samo onda kad smo mortus
Onako kako trezni lažemo za istu stvar
Onako kako se tešimo da je u nedostižnom čar
Dok šakom teramo mušice mašte u mrak...
Mimohod. Svet je mali, osim kad to hoćemo (I sve je samo mimohod)
Stvarnost se saplete na tren (samo na tren) i to je to.
Mimohod... samo tren...
I setih se Big Mazija! Hmm, taj je jeo satove.
Kakav car, a možda je imao višestruke razloge.
I, šta ga znaš, vele ljudi, čudni su putevi gospodnji.
Možda, ali lavirinti su samo ljudski, prokleti ko i mi.
Mada ponekad stanu u poneki stih.
Al samo kad se njima ćefne, pa ni tada ne znamo šta s tim.
A ko si ti? Kuda si išla? Na posao, možda?
Kafa u kancu, hrpa papira, tvoje pažnje konak!
Ili pak šank i mrcine što ti kriče na sav glas
Svoje glupe istine noćima, ovako kao ja sad.
Ili si išla kod dečka? Hm, pametan tip, svestran
Ali kilav u krevetu, pa švrljaš, a on pojma nema!
Možda te noćas izmasakrira, špaklom skrcka sinuse
Jer je baš krečio gajbu, crveno dekoriše zidove.
A možda ste srećni, izvini što mi prvo sine morbidno!
Možda ste pukli, ali biste ipak hteli ponovo
Pa si baš bila pošla na svoj prvi novi stari sudar.
A možda se samo heftate i baš vas izbole za sutra!
A možda bi baš meni bila ta, i vidiš, ja tebi taj
Znaš ono: troje dece, kamin, raj - sve kako treba.
A možda sam samo blesav što večito budan dremam
I serem koješta, serem tamo gde čuda nema.
Al čudna neman ipak mi sela na dušu večeras...
Ko si ti? Šta me to muči kroz tebe? Ne znam...
Te noći sam usnio jedan neobičan san
Na megdan me zove crni čovek, u ruci mu mač.
Ja goloruk vičem da to nije fer, al ode glas
Ode skupa s glavom koju mi odseče u taj čas!
Al kako već biva u snu, nekako sam ipak živ
Glava gleda sa poda ubicu i otkriva trik!
Tek tada videh jasno, sa tog malog razmaka
Da to u ruci nije mač, nego ogromna kazaljka.